Anketa
Najgluplje dite definitivno bi se prezivalo:






Blog
ponedjeljak, srpanj 2, 2007
Svako prođe razdoblje u životu kad pomisli na najgore. Čak san i ja to proša. Razmišlja san nekoliko dana, i ubijalo me to. Računan, ako to napravin, možda neko svati da mi je tribalo pomoć i da san sjeba cili život. Ako to ne napravin, iman priliku zakrpit rupe u životu i nastavit normalnin tempon. Opet, ako to ne napravin, ostat će trag, sjećanje na to da nisan ima hrabrosti potegnit nešto do kraja. Ali, situacija je delikatna i unatoč mojim najmračnijim mislima i ideji da se prepustim sudbi, da se predam, moram mislit i na druge. Na one kojima će bit žao ako to napravin. Možda će me manje cijenit neko vrime, možda će me zauvik mrzit, ali sad mi se čini da je to jedina opcija. Šta duže razmišljan o tome, sve mi se više čini da to neću napravit. Da neću iznevjerit svoje najbliže i postat jedan od Njih. Njih koji su sve i započeli. Glasovi u mojoj glavi, tvojoj glavi. Glasovi koji peku kokice a mažu maslo na slani kiflić. Emocije koje izbijaju na površinu i suočavaju se sa našin glasovima. Glasovima mojim, glasovima tvojim. Glasovima koji pričaju na mobitel dok voze i peru zube pastom za brijanje. Glasovima koji motornom pilom skidaju krila lasicama i traže svijetlo pod haljinom Vlatke Pokos... Glasovima mojim, glasovima tvojim koji smrde više od glasova mojih i sigurno bi popušili na malon balunu od glasova mojih. O, sudbo! Sudbo, što uradiše kad sol na ranu, staviše mi ti glasovi. Komunisti koji su vozili hidro- glisere po Cetini '99! Koji su vatali Kravu za muda i drogirali se u kuhinji. Glasovi. Glasovir moji, glasovir tvoji!

dnevniktovara @ 00:44 |Komentiraj | Komentari: 12 | Prikaži komentare
srijeda, lipanj 27, 2007
Priča prva.

Kad san bia mali obožava san topli sendvič. Nisan tad razmišlja po ure isprid fast fooda i vrtia po meniju. To je zato šta nisan svaća šta je bečki, šta pariški, a šta zagrebački (bečki). Onda bi me mater pitala: "A oš ti jedan topli, a?", a ja bi zadovoljno kima glavon. Onda bi teta iz fast fooda pitala šta ćemo od priloga. Onda mater ne bi uzela ništa, a mene bi pitala: "Oš ti majonezu, krastavce i jaja???", a ja bi kima glavon. Onda bi ja izvadia krastavce i poia topli.
Onda san jedanput iša sam kupit topli priko odmora, kad smo imali likovni 4. sat pa san moga zakasnit. Onda me ona žena pitala šta ću, a ja san reka: "Topli." Onda me žena pitala šta ću od priloga, a ja san reka: "Majonezu, krastavce i jaja." Onda san izvadia krastavce i poija topli. Meni samo nije jasno zašto je to neka šema uzet topli sa krastavcima kad sva dica vade te krastavce.
Tek san kasnije svatia da se svašta može stavit u topli, al još uvik mi nije jasno kako neko može majonezu i kečap. Čak su počeli proizvodit majonezu-kečap u jednoj tubi. Ja ću izmislit šećer- sol, i siguran san da će neka drska budala to stavljat u čaj.
Ne, sad san se sitia! Cedevita naranča- limun u jednoj kantici. Shake it to wake it!!!

Priča druga.

Imat puno rodbine je super stvar. Dok ne odseliš u Zagreb. Onda te najedanput svi žele vidit i čut. Tetka koju si za vrime srednje viđa za Božić i Uskrs se naljuti kad joj se ne javiš za vikend kad si doma, a prva babina susida koju nikad u životu nisi vidia te pozdravlja priko babe svako malo uz poruku:"Rekla ti je teta Zore da vakultet nije samo škola, nego i jedna prava životna škola!" I onda dođeš za vikend doma i od te silne familije ne stigneš provest vrimena sa svojima. A ja guštan otić jedino u babe. Zato jer baba ne pita o faksu nego o zdravlju i ženama. I spremi uvik brdo palačinki. Onda ne uspijen poist sve te palačinke pa baba otvori špajzu i sa police uzme kesu i salvete i strpa malo manje brdo palačinki za doma. A polica je omotana u ukrasni papir. I to nikad neću svatit. Zašto svi imaju policu umotanu u ukrasni papir? Moji starci su preuredili cili stan, ali ne! Police u špajzi su ostale umotane. Zanima me je li to da se polica ne šporka ili da se potroši papir??? A šta ako se papir šporka a sve smo potrošili??? I još zabodu taj papir pribadačama pa ga nemoš minjat... Moran pitat staru. U stvari, nikad nisan vidia kako izgleda polica u špajzi. Niti ko o tome priča. To je tabu tema. Ka mudante od Vlatke Pokos.
dnevniktovara @ 02:16 |Komentiraj | Komentari: 11 | Prikaži komentare
ponedjeljak, lipanj 25, 2007
Neko van rješi jeftini stan u Zagrebu, obnovi osobnu u 2 dana jer sutra idete na skijanje na Roglu, napravi ovjerene kopije na neradni dan ili, ne daj bože, pogura vas na faksu, a vi neznate šta da mu/joj poklonite??? Pohitajtet u desni džep po 30kn i potom do Keruma po 20 deki kave i domaćice. I još recite onoj na kasi da van umota u bili papir kako bi svi svatili da se niste nimalo potrudili. Tako kad god dođen kod tete koja je matičar, ona izvadi Domaćice da me ponudi i pita jesan za kavu. A onda otvori špajzu i vidin scenu ka kod umproforaca za vrime rata: kave i domaćica za 3 diviziju, i sve umotano u identičan bili papir. Da mi je nać toga čovika koji se prvi put sitia: iden nekome kupit 20 deki kave (zašto uvik 20???,op.a.) i Domaćice pa će mi sigurno pomoć i drugi put. Moš' mislit. A oni šta doktorima nose kavu i domaćice kasnije se mogu samo nadat da taj dobije otkaz jer je osika nekome arteriju zbog velike količine kofeina.

dnevniktovara @ 19:15 |Komentiraj | Komentari: 7 | Prikaži komentare
subota, lipanj 23, 2007
Zašto se ljudi ne mogu jednostavno bavit svojin poslon??? Zato jer ga ne znaju radit. Tako na bloger-u imamo hrpu slavnih ljudi za koje, da rade samo svoj posal, nikad ne bi ni znali. A oni su slavni. Pa da ja skinen gaće na trgu i otpivan 3 pisme za HDZ bia bi slavan. Ne zbog gaća nego zbog glasa. Moš mislit. Dugo san se mislia prestat pisat jer san svatia da je sve otišlo predaleko i da se na ovon blogeru niko ne zabavlja nego se svi prepucavaju i pokušavaju probit... negdi. Al eto, nisan presta jer san vidia da ima puno većih govana od mene.
Koje hrvatske glazbenike znate??? Gibonni?? Oliver?? Arsen?? Ne, novi naraštaji znaju za Lanu Jurčević i Connect. Sramota. Da neko puten interneta mora promovirat svoju nazovimo muziku. Svaka čast Žaku i Kindlici zbog onoga šta rade u Sax-u, al sve šta naprave vanka Saxa graniči sa pameti. Neki ljudi se toliko vrte po medijima, a meni nije jasno zašto. I, kako cila ova priča vodi u samo jednon smjeru, da vas pitan: Ko je ta Vlatka Pokos i kad će dobit svoj blog??? Sponzorirani, naravno.
Od nečega šta je napravljeno da bi prosječan puk pokaza svoje (skrivene) talente gamad kapitalistička stvorila je nešto di se ljudi koji ne znaju radit svoj posal promoviraju. Onaj Boris Mikšić u životu nije popia 5 litri vina uz kilo janjetine pa ne može vodit državu u kojoj takvi ljudi žive. Čovik koji se ka političar nikad nije pojavia u medijima nego ka pizda koja tuče ženu i ka pizda koja je otvorila blog. Uostalon, prvomajska šala je bila prilično ironična prema samon Blogeru jer mi samo Don Kaćunko fali sa live stream-on Evanđelja.
I, ako ćemo iskreno, Vlatka za razliku od ostalih starleta, zna znanje. Zna kako doć u novine i kad. I svaka joj dala zbog toga. A neki tamo Connect može i dalje slagat pjesmuljke za 6.c iz Zaprešića i pokušavat se probit na (ne)ozbiljnon glazbenon tržištu. Na kraju krajeva, svi smo mi krivi za to. Lana sa postovima o tome kako se žvali sa svojin ljigavin pason i ja koji san to pročita pa je njen blog sad na prvon mistu.
Kad se na blogeru pojavi neko ko je zapravo i uspješan, izbrisat ću ovaj post. Npr. Sarah Josipović.... šta ona uopće ono radi??

dnevniktovara @ 19:03 |Komentiraj | Komentari: 12 | Prikaži komentare
petak, lipanj 22, 2007
dnevniktovara @ 21:59 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
Arhiva
« » tra 2018
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
Brojač posjeta
15100
Index.hr
Nema zapisa.